G17 PLUS Kragujevac

PROGRAM G17 PLUS ZA ZASTITU ŽIVOTNE SREDINE

Implementacija koncepta održivog razvoja.

U oblasti zastite životne sredine stranka G17 PLUS polazi od stava da je integralni ekonomski, tehnoloski, socijalni i kulturni razvoj uskladen sa potrebama zastite i unapredenja životne sredine, formulisan kao koncept održivog razvoja, vrhovno uporiste savremenog ljudskog drustva. Zbog toga stranka G17 PLUS prihvata u potpunosti Rio deklaraciju i iz nje proisteklu "Rezoluciju o politici zastite životne sredine" (1993.) i "Rezoluciju o politici ocuvanja biodiverziteta" (1994.).

Implementacija zakonodavstva Evropske Unije iz sfere životne sredine u nacionalno zakonodavstvo i primena zakona.

Stranka G17 PLUS se zalaže za dalju izgradnju sistema zastite životne sredine, kojim se utvrduje horizontalno zakonodavstvo prema zakonodavstvu (acquis-u) Evropske Unije i postavljaju okviri za zakonodavstvo po oblastima prema acquisu, kako je to i predvideno "Nacionalnom strategijom Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji" (2005.). Pored toga, kao clanica Ujedinjenih nacija, Srbija mora da potpise, ratifikuje i otpocne sa implementacijom svih UN konvencija, protokola i deklaracija koje se odnose na oblast zastite životne sredine, tj. koje je ratifikovala bez protokola (Arhuska konvencija o dostupnosti informacija, ucescu javnosti u odlucivanju i dostupnosti pravosuda u pitanjima koja se ticu životne sredine, Espo konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekogranicnom kontekstu, Helsinska konvencija o zastiti prekogranicnih vodotokova i medunarodnih jezera i Helsinska konvencija o prekogranicnim efektima industrijskih udesa). Stranka G17 PLUS zalaže se za fomiranje mehanizama za regulisanje ekonomskih aspekata koji su predmet regulisanja pojedinih medunarodnih ugovora iz ove oblasti, jer bez njih ispunjavanje preuzetih medunarodnih obaveza nije moguce. Sve ove ciljeve moguce je ostvariti jedino kroz osnivanje posebnog Ministarstva za zastitu životne sredine, takode u skladu sa uobicajenom praksom u zemljama EU.

Realne mere u politici zastite životne sredine i održivom razvoju kroz realan prikaz stanja u Srbiji - "Bela knjiga"

Uspeh politike zastite i unapredenja životne sredine i održivog razvoja zavisi od pravilne procene postojeceg stanja pojedinacnih elemenata sredine na teritoriji Srbije. Na osnovu zakljucaka Samita u Johanesburgu i Izvestaja WWF (2005., 2006.) doslo se do ocene da koncept održivog razvoja ne daje željene rezultate u planiranom obimu, da je stanje životne sredine u svetu i kod nas veoma nepovoljno i da se mora kroz osmisljene aktivnosti bitno poboljsati. Iako se u Srbiji, za razliku od EU regiona, ne prate indikatori koji su pokazatelji uticaja životne sredine na zdravlje stanovnistva, prvenstveno dece, i iz postojecih podataka je evidentno da negativni uticaji životne sredine ostavljaju veoma teske posledice na zdravlje stanovnistva, evidento je neadekvatno koriscenje prirodnih resursa i povecan antropogeni pritisak na biodiverzitet. Zato se stranka G17 PLUS zalaže da se kao polazni strateski dokumenat sacini tzv. "Bela knjiga" u kojoj bi se objektivno i kriticki, na bazi analitickih izvestaja prikazali u sintetickom kontekstu svi nepovoljni aspekti životne sredine u Srbiji. Samo na osnovu tako date slike mogli bi se preduzimati realni koraci i mere u zastiti i unapresenju životne sredine u Srbiji. Na osnovu ovog dokumenta bi bilo moguce saciniti i usvojiti Nacionalni ekoloski akcioni program (NEAP).
Stranka G17 PLUS zalaže se da u izradi ovih strateskih dokumenta ucestvuju pored najeminentnijih strucnjaka iz velikog broja oblasti koje su povezane sa pojmom održivosti, i predstavnici nevladinog sektora kao i svih institucija relevantnih za aktivnosti u vezi sa životnom sredinom, imajuci u vidu strucnost i progresivnu proevropsku orijentaciju, a ne samo politicku pripadnost ili pripadnost pojedinim mocnim lobi grupama, kako je do sada bio slucaj, kao i svi ostali kompetentni subjekti.

Zajednicko ucesce svih subjekata (vladinog i nevladinog sektora) u zastiti životne sredine i održivom razvoju.

Strategija održivog razvoja proklamuje da se on ne može ograniciti na nacionalni nivo, na pojedina ministarstva ili specijalna tela. On podrazumeva odluku razlicitih subjekata i razlicitih prostornih nivoa sa sto je moguce vise ucesnika. Praksa u svetu je pokazala da su nevladine organizacije (WWF, IUCN, Green peace, Birdlife international i dr.) dale vrlo znacajan doprinos neposrednoj implementaciji koncepta održivog razvoja. Stranka G17 PLUS polazi od stanovista da niko bolje ne poznaje situaciju na terenu od lokalnih nevladinih organizacija ekoloske opredeljenosti i da ih zato treba maksimalno ukljuciti u zastitu i ocuvanje životne sredine Srbije, kako je to i proklamovano u Poglavlju 27 Agende 21. Istovremeno, potrebno je razvijati saradnju vladinog i nevladinog sektora kroz zajednicke akcije na svim nivoima.
Srbija danas poseduje veoma nizak stepen ekoloske svesti generalno. Kapaciteti drustva da pocne da razmislja i deluje održivo i da omoguci opstanak buducim generacijama na ovim prostorima je mali. To je jos jedan od razloga, zbog cega je neophodno ostvariti saradnju svih onih koji razmisljaju održivo, tj. vladinog i nevladinog sektora. Stranka G17 PLUS se zalaže za institucionalnu saradnju vladinog i nevladinog sektora u oblasti zastite životne sredine. Najzad, mi se zalažemo za regionalna, evropska i globalna povezivanja svih nosilaca politike u ovoj oblasti.

Utemeljenje integralnog sistema edukacije o stanju životne sredine i obezbedivanje slobodne dostupnosti informacija o stanju životne sredine.

Iako je od donosenja Rio deklaracije ulagano dosta napora u edukaciju stanovnistva u oblasti zastite životne sredine, jos uvek ove aktivnosti nisu dovoljno programski usmerene. Isto tako, nedovoljno je i obrazovanje profesionalnih kadrova za integralnu zastitu i unapredenje životne sredine. Najzad, dostupnost i protok informacija o stanju životne sredine jos uvek su pod monopolom vladinog sektora. Zato se stranka G17 PLUS zalaže za razvoj opsteg obrazovanja stanovnistva o potrebi zastite životne sredine, za razvoj naucnih institucija i visokoobrazovanih kadrova u ovoj sferi i za slobodan protok informacija, u skladu sa Agendom 21, Arhuskom konvencijom (1998) i Zakonom o dostupnosti informacijama. Neophodno je izgraditi instrumente i kapacitete za sprovodenje takozvanih "mekih zakona", tj. medunarodnih konvencija koje imaju formu preporuka i obaveza, zato sto je sustina održivog razvoja zastita ljudskih prava.

Mladjan Dinkic - ministar finansija u svetu 2006

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja