Novi predsednik omladine G17 PLUS Mladen Filipović je od 16. decembra 2002. godine član te stranke. Kaže, među prvih 100 članova u Srbiji. Rođen je u Kragujevcu, gde je završio osnovnu i srednju školu i diplomirao na Ekonomskom fakultetu, i ne namerava da ga napusti. U planu mu je da upiše doktorske studije na Fakultetu političkih nauka, smer lokalna i javna uprava, a kaže da se kroz aktivnosti nevladinog sektora zainteresovao za bavljenje politikom. 

- Mladi se učlanjuju u stranke iz različitih razloga. Neko se učlani jer želi da bude samo član, veruje da je to politika koja može da promeni ovo društvo, neko jer želi da se bavi politikom, kao što sam ja to učinio, neko drugi, opet, jer želi da se druži i provede, a neko možda nađe i ljubav u celoj toj priči.

Kakav je odnos učlanjenih i aktivnih omladinaca?

- Istina jeste da je dobar procenat članova neaktivan. Kragujevačka omladinska organizacija ima oko 700 članova i jedna smo od od najorganizovanijih u Srbiji. To je jedan od razloga što sam ja trenutno na funkciji. Aktivan broj članova je oko 100, ali to često varira. Znam da neke stranke koje imaju brojnije članstvo imaju aktivnih sedamdesetak ljudi.

Koliko se omladina G17 PLUS pita u vezi sa odlukama stranke i po čemu se razlikuje od omladine drugih stranaka?

- To i jeste suština postojanja omladine G17 PLUS. Ne postojimo samo na papiru, već to i naši rezultati pokazuju. Ne postoji nijedno telo niti organ stranke u kome omladinska mreža nije zastupljena. U Kragujevcu imamo i dva odbornika mlađa od 28 godina i ono što nas razlikuje od drugih stranaka je to što se pod podmlatkom vode članovi do 28 godina, dok je kod drugih stranaka ta granica 30. Dosta smo zastupljeni i utičemo na politiku stranke, a u prilog tome ide i činjenica da u ovom trenutku imamo blizu 100 odbornika i članova gradskih i opštinskih veća koji su mlađi od 28 godina. Preko tih ljudi možemo da utičemo na kvalitet života mladih u tim sredinama, što je nama i bitno.

Da li vaš izbor na mesto predsednika omladine govori o decentralizaciji stranke, budući da su najbitnija mesta u strankama obično rezervisana za članove iz Beograda?

- Moramo da budemo realni i da kažemo da je u Beogradu najveća koncentracija informacija, ali ja, kao čovek koji se bavi politikom, bavim se i suštinskom decentralizacijom, kao i stranka kojoj pripadam, što potvrđuje i moj izbor na mesto predsednika omladine. Koalicija sa Zajedno za Kragujevac govori takođe o politici koju sprovodimo. Naša stranka je to pokazala preko Ministarstva zdravlja kada smo neke ingerencije spustili na nivo lokalne samouprave. Važno je da napomenem da je prethodni predsednik bio iz Knjaževca, a predsednica pre njega iz Novog Sada, tako da omladinska mreža do sada nije imala nijednog predsednika iz Beograda.  

Koliko je podmladak stranke nezavistan u odlukama?

- Ako govorimo o lokalnoj priči, nema potrebe da se za mišljenje pita centrala, dok ako se radi o nekoj široj priči, neophodno je da bude u okviru programskih ciljeva stranke. Naši omladinci koji vode opštinske organizacije su dovoljno politički pismeni i do sada nismo imali problema u tom smislu.

G17 PLUS „bije glas“ da je popularna stranka kod mladih zbog lakšeg dolaska do posla.

- To je nasleđe devedesetih godina, kada ništa nisi mogao da uradiš ako nisi član SPS-a. Činjenica je da mi držimo neke resore, pa se tu stvorila fama, a tu su i naši stalni kritičari koji žele da omalovaže sve ono što mi radimo. Ja sam realan političar i neću reći da se niko nikada u Srbiji ko se učlanio u stranku nije i zaposlio, ali to što se govori o G17 PLUS ne stoji. Mi imamo toliko mladih ljudi sa diplomama i kada bismo to pokazali onima koji pokušavaju da nas isprovociraju i obeleže, sve bi im bilo jasno.

Šta smatrate najvećim problemima srpske omladine?

Najpre treba prilagoditi obrazovni sistem potrebama društva, da nam omladina ne završava škole koje nemaju perspektivu. Mladi moraju da imaju prostora i načina da kvalitetno provode slobodno vreme koje treba da bude ispunjeno dobrom ponudom kulturnog, sportskog ili obrazovnog sadržaja. Treća stvar je, svakako, zapošljavanje mladih. Program „Prva šansa“ Nacionalne službe za zapošljavanje dao je odlične rezultate i siguran sam da će veliki broj poslodavaca zadržati pripravnike koji su ovako zaposleni.

Da li su mladi u Srbiji dovoljno politički pismeni i kako komentarišete tradicionalno slab odziv ovog dela biračkog tela na izbore? Da li su njihova očekivanja izneverena?

To prvenstveno zavisi od njihovog obrazovanja, a druga stvar je to što naš sistem obrazovanja ne poznaje neformalno obrazovanje koje ključna stvar za razvoj mladih ljudi. Problem je što taj deo obrazovanja nije sistemski uređen, pa je na svakom pojedincu da radi na sebi. Što se tiče izlaska na izbore, svi moramo, celo društvo na tome mora da radi. Ako radikali ili „lajt“ radikali dođu na vlast, ja ću smatrati da moj politički angažman nije uspeo. Niko ne treba da se oseća izneverenim, niti ga to sme zaustaviti da izađe na sledeće izbore.V