Pred Skupštinom Srbije uskoro bi mogao, a možda i neće, da se nađe predlog zakona o javnoj svojini, koji je uputila poslanička grupa G17 PLUS, sa svojim koalicionim partnerom "Zajedno za Šumadiju", početkom ove godine. "Predlog je podnet simbolično, u pet do dvanaest, kako bi se ukazalo da je ovaj zakon jedan od preduslova decentralizacije države." - kaže za "Kragujevačke" Snežana Radotić, šef pravnog tima Gradskog odbora G17 PLUS u Kragujevcu. "Predlog zakona na jedan sveobuhvatan način definiše javnu svojinu i raspolaganje javnom svojinom. Njime je predviđeno da lokalna samouprava treba da odlučuje o svojini na nivou grada i opštine, što nosi sa sobom ne samo preuzimanje sredstava, već i preuzimanje velike odgovornosti u odlučivanju, to jest u raspolaganju."-kaže Snežana Radotić. –"Istovremeno, ovo je i sistemski zakon, izrađen u skladu sa Evropskom poveljom i u saradnji sa stručnjacima Saveta Evrope, od kojih smo dobili pozitivno mišljenje."
Jedinstven zakon
Po njenim rečima, prvi put ovim tekstom postoji konkretna definicija javne svojine: "Ustav je dao samo par odredbi o javnoj svojini, što je nedovoljno, a sada se ovim zakonom tačno određuje koji subjekti imaju svojinu, a reč je o državi, autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama. Bitno je naglasiti da svojinu nad prirodnim dobrima može imati samo država. Inače, ovaj predlog ima težinu jer je reč o početnoj inicijativi, kojom prestaje da postoji svaki oblik državne svojine."-pojašnjava Radotićeva. Osim toga, zanimljivo je da na međunarodnom nivou ne postoji ovakav zakon. S obzirom da su ovu oblast evropske zemlje uredile nizom zakona, pa bi po njenim rečima, Srbija praktično bila prva zemlja u Evropi koja bi imala jedinstveni zakon o javnoj svojini. Javnu svojinu, po predloženom zakonu, imaće i javna preduzeća i ustanove.
"O svim svojinskim pravima i raspolaganju javnom svojinom odlučivaće u ime Republike vlada, u ime pokrajine Izvršno veće, a u ime gradova i opština Gradska i Opštinska veća. No to raspolaganje će biti ograničeno javnim interesom tako da recimo putevima, prugama, i mrežama, koje će takođe biti javna svojina, neće moći da raspolažu pomenuti imaoci po svom nahođenju."-napominje Radotićeva.
Najverovatnije će to raspolaganje i upravljanje biti pod obavezom da se izvesti nadležni organ o načinu na koji se javna svojina želi koristiti. S obzirom da je za sada reč samo o predlogu zakona, to će biti regulisano u skupštinskoj raspravi. Osnovna ideja ovog predloga je da se pomenutim subjektima Autonomnoj pokrajini, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, javnim ustanovama, prizna pravo svojine nad dobrima nad kojima su držaoci. Javna preduzeća i ustanove ovim stiču takvo pravo, a njihovi osnivači će steći pravo na udeo, akcije, ili osnivačka prava, ako je reč olicima koja nemaju osnivački kapital. Ceo postupak prenosa prava, kako navodi Snežana Radotić, trebalo bi da bude rešen sporazumno između republike i devolucije, to jest pomenutih korisnika javne svojine.
"Najveći broj prenosa ovašćenja, nadam se, biće rešen sporazumom, no ukoliko se ne može naći kompromis onda je moguće pokrenuti spor pred ad hok komisijom, a naposletku se spor može rešiti i tužbom u parničnom postupku. Ono što je sigurno je da će za sprovođenje ovog zakona biti potrebna velika finansijska sredstva, pogotovo ako jedna strana bude zahtevala formiranje komisije za rešavanje eventualnih sporova."
Neki važni članovi
Naša sagovornica naglašava i da ovaj nacrt predviđa da se ne može prodati ni na neki drugi način otuđiti javna svojina, te da bi to bilo moguće samo ukoliko ona postane samo svojina, što su dva različita pojma. Treba očekivati da će zakon, vrlo verovatno, biti "iskasapljen" u Narodnoj skupštini, naravno ukoliko uđe u proceduru. Ipak, nije na odmet pomenuti šta je sve predviđeno određenim članovima. Imalac dobra u javnoj svojini dužan je da za to dobro izdvaja amortizaciju u skladu sa zakonom. Ako je dobro ustupljeno na korišćenje korisniku budžetskih sredstava bez obaveze plaćanja naknade, amortizaciju izdvaja korisnik budžetskih sredstava (čl.36). Imaocu javne svojine može se oduzeti dobro u javnojsvojini ili mu se ograničiti ovlašćenja, ako se utvrdi da za to postoji važniji javni ili opšti interes (čl.37). Ustupanjem na korišćenje smatra se davanje u zakup ili na poslugu, ustupanje koncesije itd., uključujući i pravo na ubiranje prihoda za račun sticaoca (čl.40) Javna svojina se može preneti samo na drugog imaoca javne svojine, a svojina na svako lice. Ako posle uspostavljanja prava svojine jedinica lokalne samouprave nema dovoljno sredstava za izvršenje svojih funkcija, republika Srbija je dužna da joj obezbedi potrebna sredstva (čl.85). Jedinica lokalne samouprave stiče pravo svojine na zemljištu u državnoj ili društvenoj svojini koje se nalazi ispod nepokretnosti, kao i na zemljištu koje pripada tim nepokretnostima (čl.99). Na objektima, zemljištu i drugim nepokretnostima koje su u državini javnog preduzeća, pravo svojine stiče jedinica lokalne samouprave koja je njegov osnivač (čl.101). U slučaju neslaganja između republike Srbije i jedinice lokalne samouprave, o imovini odlučuje Komisija za utvrđivanje prava svojine koju čine: jedan član kog imenuje vlada RS, jedan član kog imenuje Gradsko ili Opštinsko veće i jednog člana imenuju obe strane (čl.109).
